Новости на сајту

09. 05. 2017.

Секретаријат локалне управе Општине Шавник

(Јавне расправе и објаве)

10. 04. 2017.

Скупштина Општине Шавник

(Огласи и конкурси)

Остале новости »

Print this page Generate PDF

Историја

Најстарији помен дробњачке територије, или само једног дијела, која се тада називала жупа Комарница, налази се у љетопису попа Дукљанина који је написан у другој половини XII вијека. У турском дефтеру из 1477. године та иста територија назива се нахија Комарница. Иначе, територија Дробњака је била насељена и у римско доба. Словенско племе Новљани дошло је почетком VIII вијека и постепено је потискивало старосједиоце Криче. У доба Зетске државе Дробњак је припадао области Подгорја, заједно са данашњом Пивом, Никшићем, Морачом, Гацком, Невесињем и Неретвом. Од друге половине XII вијека припада Немањића држави. За вријеме Косова и кратко послије припадао је земљи краља Твртка, а касније Херцега Стјепана. Око 1470. године пао је под Турке. Од тада наступају вјекови ропства и непрекидне борбе за слободу све до 1858. године и уједињења са Црном Гором, односно европског признања Црне Горе 1878. године.
Територија Дробњака се мијењала кроз историју смањујући се од Никшића на југу, а помјерајући се на сјевер према ријеци Тари. Оно што се данас подразумијева под дробњачком територијом јесу територије општина Шавник и Жабљак. Дробњак се дијели још на: ужи Дробњак, Ускоке, Језера и Шаранце, што је остатак административних подјела из доба краља Николе.
О настанку имена Дробњак постоје разне теорије, а научно су најприхватљивије оне које се ослањају на етимолошко значење те ријечи. Име Дробњак се први пут налази у документима из 1285. године и надаље се често помиње у разним дубровачким и которским документима. Међутим, велики број угледних историчара настанак имена Дробњак везују за каснији период, за 1541. годину и погибију царевог сестрића Хустеф-бега, намјесника за Босну, кога су Дробњаци убили тако што су му "разбуцали дроб", а Турци послије битке закопали дроб и оставили, а тијело понијели и сахранили у Сарајеву. Мјесто погибије ће, по том дробу, добити име Дробњак.
Административне подјеле и племенске границе Дробњака нијесу се никад поклапале, било је тако за вријеме Турака, старе Црне Горе, а и данас. По припајању Ускока и највећег дијела ужег Дробњака Црној Гори 1858. године, формирана је капетанија. Касније, након Берлинског конгреса када је граница Црне Горе помјерена на ријеку Тару, Дробњак је у цјелости припао Црној Гори и административно је подијељен на три капетаније: Дробњачку, са сједиштем у Шавнику, Ускочку, са сједиштем у Боану и Језерско-шаранску, са сједиштем у Жабљаку. 1916. године аустријске окупационе власти су укинуле капетаније и подијелиле Дробњак на седам општина: Дужи, Шавник, Бијела, Боан, Буковица, Жабљак и Шаранци. Ова подјела је остала и после ослобођења и уједињења 1918. године.
1928. године формирана је Дробњачка општина спајањем, Душке, Шавникче и Бијељанске, а 1933. спајањем Буковичке и Жабљачке формирана је Дурмиторска општина. Све ове општине, заједно са општинама Пиве, чиниле су Шавнички срез од 1918. године до почетка рата 1941. и од 1944. до 1948., када је средиште среза премјештено у Жабљак.
Територија данашње Општине Шавник одређена је 1952. године административном подјелом Црне Горе на општине.
 
Настанак вароши Шавник
 
До грађења првих кућа на мјесту данашње вароши, на ријеци Шавник су постојала два сеоска млина, превишки и петњички. Почетком 1861. године у Дробњак је из Бјелопавлића дошао поп Лука Ђуровић, који је на наговор свог ујака, заједно са Радом Шујовим Караџићем окријепио петњички млин и у њему отворио механу и дућан. Те исте године поп Лука начини и кућу на самом ушћу Шавника у Буковицу. Кућа је била приземљуша и сувомеђа, прекривена сламом и кровином. После тога кућу је саградио Ђоко Радуловић, туфегџија из Љешанске нахије, а након њега и Ристо Ивановић, ковач из Пљеваља.
Тако, дакле, прве три куће које су подигнуте у Шавнику, биле су: механа са дућаном, туфегџиница (радња за поправку оружја) и ковачница. Прву приватну кућу у Шавнику почео је да зида Трипко Томић са Превиша, а потом су кућу подигли и Пекићи.
Тако је настала варош, која доби име по шавицама - врбовом прућу које се користило као кровни покривач. Убрзо је варош постала привредни, трговачки и политички центар дробњачког племена. После уједињења 1918. године Шавник је постао административно средиште цијелог дурмиторског краја.
Шавник је од првих дана свог развоја знао за урбанизам. При грађењу кућа поштовала су се нека урбанистичка правила у данашњем смислу те ријечи. Значајно мјесто у томе заузимају шавничке невјесте родом из Рисна, којих је у Шавнику био немали број. Оне су утицале на своје мужеве како да граде куће, а доводиле су своју браћу и рођаке да зидају јер у Дробњаку није било мајстора. Тако је Шавник у знатној мјери добио изглед неког приморског мјеста.